GODINE DONOSE OSLOBOĐENJE / NIVES ČIČIN - ŠAIN KLIP

Da, evo baš se i sama dotakla pitanja koje sam te mislila pitat' vezano za te predivne zrele godine, zlatno dova

Mislim o ovom životu koji je pun mjena, evo sad kako ti gledaš na tu promjenu, kako doživljaš ovo svoje doba života, imaš li možda poruku za neke gledatelje koje muči, recimo

joj pa znaš sad idemo stariji, znaš kako ti sad živiš u tom svom tijelu, životu, kako razmišljaš, jesi se riješila neka iluzija, jesi ušla u neku novu mladost

Ovo je divno pitanje, ja sam se prvo krenula da pogledam koliko je sati jer sam rekla nećemo pretjerivati, a vidim da sam se tu nabrbljala

Strašno volim ovo pitanje. Godine mi donose oslobađenje. Ja po sebi bolje sad izgledam negdje sam izgledala sa 30 ili sa 40 godina

Bolje se osjećam u vlastitom tijelu. Nivo prihvaćanja koji imam i nivo realnog pogleda na sebe i na svijet oko sebe čini moj život prihvaćanjem realnog pogleda, čini moj život puno ugodnijim

Imam puno više slojećanja prema sebi, tako i prema drugim ljudima. Jedan od većih činova slojećanja sa samom sobom je bio kad sam se jednom dan pogledala, gledala, inače sam koristila kola šampun za bojanje kose koji je s vremenom postao kao boja, valjda je bilo više kemije unutra nego li je trebalo

S vremenom sam primijetila da to treba raditi svaku 15 dana, bi se pogledalo, ugledalo i onda je to malo otužno izgledalo kako je tu bilo previše svjetlo

Drugo, ako bi to sve do tu namazala onda bi to kao bi onaj mali duhić od te boje koji bi se uhvatio za kožu, za čelo. Onda mi se uvijek sjetila Biscontija ve smrti u Veneciji

Sjetila bi se onog glumca koji je išao jedan po kiši, onda kako je farbao kosu, tako je taj dan crna. Ja sam pogledala i rekla zašto ti to sebi radiš

Ja sam zapravo tad prvi put iskreno pokazala s osjećanje prema sebi samo i rekla sam gotovo. Više se neću farbat

Ja prihvaćam da ta boja je ispod se promijenila. Ajmo vidjeti kako to izgleda, a ako je grozno, a ko mi smeta

Ako mi smeta, pošto sam esteta. Esteta je takav mi je posao, meni je važno da su stvari ljepe, ljudi ljepi, koliko god mogu biti

Nisam patološki esteta i kad sam videla da izlazi bijela kosa sam rekla ovo je skoro zanimljivo

Pa onda još, pa još i onda je isto bilo još zanimljivije kad ovo napravim onda se ovdje pojavi nešto kao crno

Da, da, kontrast. I onda svi pitaju se kada će taj izrast. Ne, ne, takva mi je kosa. Ovdje je bijelo, ovdje je crno. Super, ja sam šarena

Pa da, baš super zanimljiva. I onda sam zaključila da to ne samo da nije ništa strašno, nego ta kemija mi više ne škodi tijelu

Možda sam pametnija od tad, ko zna. Nema isparavanja, uparavanja. Prihvatila sam taj izgled koji je prirodan. Prestala sam se odavno šminkati. Mi se ne da. Naprosto mi se ne da

Možeš napraviti sto drugih stvari, ono pametni. A ne vidim Boga mi veliku razliku na licu. Jer prije dok sam bila mlađa to mi je jako zanimljivo. Bilo je i veselo

I to je bio sastavni dio predstavljanja sebe onakvom kako bi ja voljela biti

A danas sam zaključila da nema ništa protiv onoga kako ja danas izgledam bez da ulažem puno, sasvim malo napora ulažem u to kako izgledam

U odnosu na ono kad sam bila mlađa. I vidim da to sve ima svoje rezultate

Sve se to posložilo i jedva čekam 70. godine. Sad imam 63 i osjećam se bolje nego ikad

A onda ću valjda kad budem imala 70 bit će još bolje. Ja se uopće ne šalim kad ovo govorim

U 45. sam naučila voziti biciklu i prvi put sam sjela u 45. To je nisam do tad imala nikad biciklu

I tad je to bilo tako uskičenje za mene. Strašno sam voljela jednu testu godine sam ja vozila tu biciklu

Dok me nije jedan policajac onako u kožno uniform i zaustavio u ogromnom prekrošaju kraj hotela parku

U jednom dijelu koji je mašta 30 metara. Taj dio ulica je jednosmjera

A ja sam išla u supranim smjeru na bicikli preko tog dijela i on je mene, nije sirenu upalio, ali otprilike

zaustavio i rekao da sam ja strašno prekrošaj napravila i htio bih neku ogromnu kaslu naplatit

Meni je to toliko... Dobila sam ubijetnu kaznu. Meni je to toliko pokvarilo radost vožnje bicikle

A ta bicikla mi je donijela puno radosti u životu jer kako nemam auto ne vozi ništa med tom

A kako živiš na baćama, sve ti je na doma, kruge, sve što vridi

A blizu mi je drugo, toliko ja sjednim i radim da mi je vrlo divno hodati, a ovo mi je bilo odlično za noge

Radi preoširenih vrena, bilo je jako dobro pedalirati jer mene ne bi bog natjerao da sjednem na umjetnom biciklu i kao vrtim

Zamišljati u Toretanii kako radiš biceps. A to je meni dosadno. Možda ću to raditi u 75

Ali repetitivno. U 75. ću možda bit se početi imeva, ali uopće se ne šalim, možda će mi tad to bit prihvatljivije

Tako da sam recimo u 45. počela voziti biciklu. U 58. ili 59, 58. ja mislim sam počela veslat

Otkrila sam stup. Ajde nam pričamo malo što te toliko dojmilo. Vidim da si čak i slobodno izašla, jel tako je vrlo

A jesam. Nives ćeće šajen, pedalira na pućini. To je postalo, bilo kod cirku se navodi

Kad pomislim na sup, odmah se sitim tebe. Sup, Nives. S-u-p, za one koji ne znaju, to je stand up pedaling

Veslanje na nogama. Stoječki. Stoječki. Dolezimo do onoga da što sam starija, da me manje sram

Da sam zapravo autentičnija. I da mi je uopće nije bilo neugodno da bi se naučila održavati ravnotežu na toj dasci

Na kojoj zapravo stojiš ti ta daska, ti jedno veslo i more. Nemo ništa drugo

Da bi to naučila, jako me je privuklo. Nije to škola, nego su iznenđivali na baćvicama te daske

Ja sam vidjela nekoga ko tako stoji na vodi i vesla, kako nekada na televiziji, možda zato, to prije nisam vidjela

Ne znam zašto sam to tek tad vidjela. Ja sam rekla, vau što je ovo divno, ja bi to rada naučila

I onda sam snigla i pitala osobu koja je to iznenđivala, te daske, ja sam rekla, mislite li vi da bi ja to mogla

U onoj oku malo pogledala, ja rekla, pa zašto ne? Pa jako ne, pa pokušala bi u svakom slučaju

Uglavno, ja sam pokušala, digla sam se, može biti da sam stala dvije minute na nogama, trusnila, umore

Onda sam se ponovo digla, a tada bi se noge tresle. Onda sam pogledala kako me gleda, a važ mi je vrije kako me gleda

I nakon, može biti tri do pet puta što sam tako pala, sam ostala na nogama

I ravnoteža mi nije nepoznata stvar, samo je trebalo uvjerenje da nisam na svom terenu ili da ću past odmahniti

I kako sam zaključila da ne padam, jer je to divno, došla sam jednom, počela je lagano jesen

mislim jednom, ja sam svaki dan dolazila, po pola sata bih radila, zato što ako bih radila više od pola sata

kad bi zašla na kopno su mi se tresle noge jer su bile pod naporom i teško je bilo te mišiće zaustaviti

I onda dolazim, nema žene, nema daske, nema ničega. Što ću sad? U tom trenutku sam odlučila kupiti dasku i dala svu šteđevinu, nebaš svu ali skoro svu koju sam imala

Kupila jednu vrlo kvalitetnu dasku i ona je došla početkom desetog mjeseca

I kako ću ja sad to što je došlo staviti u armar ili u podrum i pričakati sljedeću sezonu

Ma nema šanse. Ja sam to napuhala i govorim ti ću ja držati tu dasku i ispalo je

Kad sam je napumpala da ona točno stane na ovoj balkon. Balkon ima tri metra i dva centimetra, daska ima tri metra

Znači i to je bilo riješeno, da sam se mislila di ću je držati, ne bi ja nikad napumpala

I onda što ću ja sad to kroz hodnik, kroz kuhinju, kako ću ja to nosit dole

Pa najkraći je put je da spustim sa balkona. Kako ću to izvesti? Onda sam našla tamo postoje jedna karika pa sam našla da imam konopca kako ja radim

Ja sam je lijepo zavezala tu dasku i spustila je ko ribon

Dole spustila se. A u dvoru razgrešila. I to funkcionira do dana današnjega

To je ta šema. Prvo sam se to pitao kad sam bila kod tebe. Ali to je teretana jer daska je teška između 8 i 10 kilograma

Ja mislim da je ipak lažo da je 8, da je malo teža. A što ti je hvali ono cilobalansiranje, veselanje? To je ludično

Ali ja nju trebam i donijeti naravno dole. I nisam kupila jer je to bio dodatni trošak

Ima nešto što se stavi ovako preko. Natakneš lijevo desno na dasku i u sredini ko torbu kad nosiš poštarski

Ja to nisam uzela nego je nosim, uhvatim je za centralnu ručku i nosim je zapravo ispod ruke

I sam taj proces dizanja i spuštanja meni jača mi sviđe. Pa naravno. To je teški fizički radi ono što ti je

I tako, to je ta moja teretana. Ti kad meni podmetneš kroz zabavu, kroz priču, kroz igru, to je onaj dječiji dio

Kad ti uspiješ dijete zavarati pa mu uvališ licu jer kažeš vidi ovo je aviončić pa on nešto pojede

Ja na takav način se u još uvijek o malo dijete radujem kad idem veslat

I zahvaljujući tome sam ja počela veslat zimi jer sam kasno dobila tu. A možda bi ja kako to svi rade sezonski tu dasku pospremila, izdušila

Da, i čekala sljedeću. I nema ništa ljepše nego zimi veslat. A koliko puta ti jedno ideš

A idem, ovako neću reći da idem svaki dan jer imam jednu aplikaciju na koju pogledam koliko će biti valo, kakav je vjetar i ostalo

I kad god nema jačeg vjetra jer ako je vjetar onda sam ja kao jedro

A kako je to daska može me srušit, to je obrnuto od surfanja recimo

Meni ne treba vjetar. Mada i to je jako zanimljivo. Kad je vjetar do neke granice onda ako stojiš na nogama i držiš veslo vodoravno položeno

Vjetar koji puše u taj kraj vesla te vodi. I tako ja znam napravit po pola kilometra bez da uopće ne zavodim

To je isto jako zabavno. Svašta se tu može dogoditi. I to je isto izvaredna životna škola što sam sve doživila uz pomoć te daske

Rada sam yoga meditirala sam na njoj i onda je bila poanta doći što ranije

Da mi nometaju zvukove ljudi i ostalo. Dođem u šest, što je za mene teško

A zato što deš lič kasno mažeš ove svoje. I dođem u jednu ovalu, tri žene koje su došli još prije mene

Plivaju i šta pričaju. I to plivaju na onoj trasi koja je 200 metara od ovale

Jer to je iza one pruge. Gdje bi se ja zavezala. A šta sam čak u početku radila

Ne bi se uopće zavezala nego bi stala daleko na pućini. Tu treba hrabrost. Mislim, malo sam luda

Malo. Sjednem ja na dasku, zatvorim oči i radim krivi meditiram. To se radi apsolutno 21 minute bez otvaranja očiju

I jednu trenutku sam to radila ovoliko ispred sike sam se zaustavila

Naravno ne bih uderila u nju jer ne odem ja toliko van sebe

Ipak si ono našto priča. Čujem, čujem. Uši rade. Ali ko zna da je me mogla odvesti na šoltu

Dobro, ne bi to ni radila na takav način da se ne zavežem

Jer ja nisam znala gdje se mogu zavezati i da se mogu zavezati. U početku nisam znala šta i kako nego imala sam povjerenja

Ali kad sam našla gdje se mogu zavezati, neću sad reći gdje se vezujem

Gdje ti je vez? Znaš šta, neću reći gdje mi je vez da se ne ponavljaju ove slike

Znači, kao totalna tišina bi trebala. I mediju tijena dolaze tri žene koje pričaju od javnog WCA

od šta su jele kuhale i deru se. Do jedne žene koja pliva

Ako i čujem plivača, mene baš vriga. Ja radim svoje. Čujem jednom put dobar dan negdje relativno blizu

Čujem drugi put dobar dan i treći put se već dere. Ja otvorim oči i vidim žena uporno želi sa mnom razgovarat

Uopće ne zanima što ja imam zatvoreno oči. I kaže, šta radite

Ja ga govorim, evo pokušavam meditirati. Ona kaže, šta je to? Ja ga govorim, pa to je nešto što se radi u tišini

Uopće još i onako sutilo i manje sutilo. Zaumije što sam ženu urijedila. Kako god da sam to ljubazno rekla, ona je shvatila

Ona kaže, jo, prostite. Dobro, to je narušen pokušaj meditacije. To je jedno koje je najluđi bio

Već mi više nije smetalo. On može radit ko što hoće, govorit ko što hoće. Ja radim svoje

Jedan dan isto tako. Na pućini čujem... Krrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr ima jedno mjesto gdje se kao zavježa, nije u tu prugu

i vidim tamo nekakvi mangupi na nekom letu stoje i ja govori ja ovi bi mogli bit

kako promislim, ne treba misliti na te stvari ja zatvorim oči i počnem meditirati

jedan put čujem jedan od njih a bili su na drugu stranu okrenuti

me valjda ugleda ovde i ću ovako meditacijaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

u onoj silnoj radosti, dok to se radis, ne mas pojma je

tijelo se preoblikuje da i strasno je zdravo zaista je zdravo